Dugo me nije bilo. Ne znam šta mi je. Nije da ne radim, al zaboravim poslikat.. Pa onda sta da pišem.
Ovo je već odavno završen projekt, al tek sam jučer slikala finalni proizvod :)
Da krenemo ispočetka.
Moje vjenčanje je bilo 19. Srpnja davneeeeee 2008. Godine :). Dva dana poslije, ja i moj mužić smo otišli na bračno putovanje u Terme Radenci blizu Murske Sobote u Sloveniji. Taj tjedan je vrime bilo očajno, svaki dan je padala kiša, bilo je ajme meni ledeno.
Jedan od tih ružnih dana, odlučili smo otićiu Beč s namjerom da de malo zabavimo u Prateru. Moš mislit. Od cilog šljapkavog mokrog Pratera bili smo samo na kolu, jer je jedino on zatvoren. Grrrr. Naravno bosi u japankicama i šlapicama, smrzli se ajme. Nismo ni kišobran i ali. I tako ja sebi kupila suvenir, ovakav sličan kišobran i platila ga 20 eura :O.
I taj kišobran mi je ostao kao lijep suvenir sa medenog mjeseca. Da, dok ovaj naš vjetar sa Puj(š)anki ( kvart u Splitu) mi nije pokidao moj predivni kišobran.
Meni ga je tako bilo žao baciti da mi je dosta vremena pokidan stajao u spremi. Onda mi jedan dan dosadilo, pa sam izrezala tkaninu, a metalne djelove bacila. I dalje. Isam znala šta s tim, pa je opet dugo vremena stajalo u kutiji sa tkaninama. I onda sam se uhvatila i odlučila od njega napraviti torbicu, kao onu u obliku jagodice ili limuna, koju skupiš samu u sebe. Vidite kako mi je ispalo.
Jedino mi nedostaju ručkice.
I evo slikica kako izgleda skupljena.
1 komentar:
dobro si se dosjetila kako da recikliraš kišobran. sad imaš super cekerče, a ostaje ti još i za uspomenu :)
Objavi komentar